Gadno

Gadno mi, bre.
Zaboli me nepravda…
Uhhh…!
Baš ume da zaboli. Bude ti, onako, muka u stomaku, k’o da si neki kamen pojeo uz neslan pasulj, a nit ide da pasulj bude neslan, nit ide da se kamen jede…

Gadno bude… I u ustima i u utrobi.
A meni baš ne prija tako…

Valjda što volim taj pasulj, pa ako mi se turi neki neslan, onda bolje da mi prazan tanjir daš. Šta mi daješ bljutavo zrnevlje?! Pa još ako mi podvališ i kamen uz to…! Ma, nemoj ni u oči da me gledaš…

E, tako meni dođe ta nepravda.
Zaboli to… Gadno je…
Valja to lečiti.
A lek gadan, k’o i svaki koji leči.
I taj lek, baš gorak, k’o ona dunja sa ormara. I tvrd bre! Zube da polomiš!
Ne znaš šta je grđe, dal’ bolest ili lek…

Ma nije džaba ono, na ljutu ranu valja staviti ljutu travu.

Gadna je pravda, kažem ja…