Ta magija

Kao da vise odozgo,
sa neba,
ili, možda,
sa plafona,
na koncima,
magičnih,
raznih boja,
kao na žicama od najlona.
Svi lepi, čarobni,
pa šareni,
poljupci njeni, pogledi sneni…
Pa onda dođu i dodiri nežni,
poneki, čak,
i pomalo grešni,
a okolo,
svuda,
osmesi glasni
i zagrljaji sladostrasni.
A ja ne znam šta ću pre,
osmehe, poglede il’ dodire,
da ih zgrabim
ili da ščepam
i da ih ne dam,
nikom da ne dam…

Šta bih pre?

Pa to niko ne zna,
sem,
možda,
ona jedna zvezda,
odakle i sleću sva čuda ova,
mnogi od snova,
i ova slova…

Eh…
Ta jedna zvezda…

Ta večno svetli
i večno sija,
i tako mi prija…

Ta magija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: