Čežnja

Ophrvan tobom u svakoj misli, plitko dišem i čeznem…
Čeznem za onim što me odavde sklanja,
za onim što se tek ponekad sneva…
I ne gledam!
Ne gledam, nego puštam da mi šumeći listovi kestena pevaju o tvojoj kosi, tek osušenoj i mirisnoj,
kako pada niz tvoja gola leđa i ramena, milujući te, mazeći te…


U prasku noći nadam se da si ti među onim zvezdama koje svetle nada mnom, u koje ne smem da gledam zbog straha da te neću poznati, dok moje ruke grčevito stežu čaršave mokre od znoja zbog umora od čekanja da čežnja umine…
A ona ne prolazi, nego kao planinski potoci početkom proleća, puni vododerine koje šarene šumama i golim obroncima, preplavljuje svoja korita od lane, i samo nadolazi, nadolazi…


Davim se u osećanju da nisam potpun, da mi nedostaje deo, neki važan deo mene…

Da…

Preplavljuje me čežnja za nama…


Nedostaješ.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: