Dodiri

Krstarim prstima po njenim oblinama i drhtim od osećaja koji mi pruža njena koža, glatka i nežna kao onaj usamljeni, paperjasto beli oblak na širokom plavom nebu iznad nas. Žarko želim da je osetim čitavom površinom dlana, ali se plašim sile koju te količine blaženstava mogu da proizvedu…

Plašim se da ne poludim posle toga. I ne znam čega se više plašim: da li da poludim za njom kad je tu ili bez nje kad nije.

Upijam je vrhovima prstiju, srčem je lagano kao jako vino puno tanina, i  samo dišem, puštajući da me opija  ukus njenog postojanja. Jagodice na mojim prstima su vrele, gore, i teraju  papilarne linije da se krive, šire skupljaju, i prilagođavaju njenim topografijama menjajući čitavo moje poimanje…svega.


Izgubljen u dodirima i mamuran od želje, staviću dlan na njenu kožu, pa da k’o čovek poludim za ženom vrednom…

Svega!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: