Stiže jesen

I stiže jesen…
I neke kiše
što spiraju moja sećanja.
Mnoge ljude
i ne znam više.
Nema slučajnih sretanja…


I stiže jesen.
A hladnije noći
duže se nebom valjaju.
Nekad sam umeo,
bez pomoći,
da sanjam snove što sanjaju…


I stiže jesen,
i drhtaj sakriven,
pod kaputom, da se ne primeti,
pogled u stranu,
korak smiren,
putem što nema prošlosti.


I stiže jesen…
I jedan pogled,
što skriva osmeh za treptajem.
Njega bih mogao,
u nedogled,
da smatram jedinim sećanjem.

I stiže jesen…
I silne kiše…
I vode što spiraju prošlosti…
I ničeg što beše
nema više,
samo taj pogled, pun radosti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: