Muzika sa radija

Baahhh! Jedva je otvorio usta i izbacio svoj pogani jezik napolje, suv i otekao od silnih pića, cigara i ko zna kakvih još supstanci. U uglovima usana su mu se nakupile skrame nalik žvalama, a seda brada je počela da dobija ružan izgled. Podrignuo je i umalo nije povratio sebi u usta. Po grimasi na njegovom licu si mogao da vidiš da mu je osećaj poznat…i gadan. Ustao je, a možda je bolje reći, prevrnuo se sa madraca koji je ležao na starim čamovim daskama, zakucanim za fosne na zemljanom podu, ofarbanim pre stotinak godina nekim oblikom masne farbe za čamce. Čitava soba je smrdela na loš duvan i ustajali vazduh. I na neku jevtinu zozovaču. Ustao je sa poda i krenuo da se olakša. Neka tiha muzika sa radija se čula sve vreme. Bio je go. Njegova oronula zadnjica je neprirodno visila. Jadan prizor.
Otvorio je vrata i ušao u kuhinju. Nije tražio toalet. Pod u kuhinji je bio popločan starim i okrnjenim pločicama boje prljave, zagasite krvi. Bile su pravilnih kvadratnih oblika sa skoro nevidljivim fugnama u kojima je odavno gospodarila štroka. Gazeći bos po pločicama uspeo je da ubije, nehotično, nekoliko bubašvaba koje su se tu zatekle u lovu na ostatke hrane i nisu očekivale ovog neznanca. Zvuk, karakterističan za prekidanje života ovih insekata gaženjem, se glasno čuo ali na njemu nije prouzrokovao nikakvu reakciju, kao da je na to već navikao… Došao je do limenog lavaboa i svoju smežuranu muškost usmerio ka dnu. Začuo se zvuk udaranja tečnosti u lim i uzdah olakšanja mu se oteo iz grudi. Otresao je par kapi i okrenuo se nazad ka sobi. Video je bolje sada i polako se prisećao prošle večeri. Svega je tu bilo. Lokalnih klošara koji su se pravili da nisu klošari, kurvi koje su glumile poštene žene, lopova koji su se izdavali za poštenjačine… Sve u svemu, šljam iz kraja.
Setio se i zašto ih je okupio kod sebe. Slavio je svoj poslednji dan na ovom svetu. Doktori su mu odavno rekli da neće prebaciti šezdesetu a sutra mu je baš šezdeseti rođendan. Još tada je rešio da se ne obuzdava više. Ništa sem večitog provoda, pijanki, seksa i muzike. Jedina želja koja mu se neće ispuniti je bila da sam sebi zasvira usnu harmoniku na sprovodu.
Svirao je čitave večeri, pio je, psovao masno i spopadao svaku koja bi mu ušla u vidokrug. I ludo se provodio. Negde pred ponoć se i potukao sa tipom kojeg nije podnosio a to mu je pričinilo posebnu radost. Dobro je bilo, baš dobro, pomislio je dok se vraćao u sobu. Na madracu su ležale njegove dve izraubovane, istrošene i izanđane prijateljice. Kučke! Mrdajte malo, reče dok se nameštao da legne između njih. Pogledao ih je sa nekakvim prezrivim podsmehom i pomislio: da imam još šezdeset godina da živim, sve bih opet ovako.

Uzeo je usnu harmoniku i tiho zasvirao uz muziku sa radija, dok mu se iz oka lagano kotrljala suza …