Sva moja slova

Niz lice mi cure kapi kiše ove noći.Ne marim… Mračne ulice ispred mene kao da se, isprepletane i zavijene, dave u samoći.Ni za to ne marim… Zora je daleko, ne da se videti, ma ni naslutiti…Ne marim… Munje iznad mene kao da će, noćas, najzad, nebesa raspolutiti…Neka…ne marim… Jer ni za šta ne marimdok o […]

U predvorju strasti Stojiš..kao silueta mojih mašti, neprozirna i konačna… Stojiš u predvorju strasti sa kosom divljom, razuzdanom, i zoveš me nečujno… Noć je utihnula u meni i uzburkala sva moja čula snagom lavine… Ono što vidim, to osećam, i žudim da te dodirnem, da te stegnem šakama i upijem dlanovima, da te večno u […]

Kiša je dobovala po krovu čitave noći. Osvežilo je. Prolećno jutro je mirisalo na nešto dobro. Mislio je, faliće ovih jutara kad leto krene da žeže. Uzeo je čašu sa vodom i zagledao se u nju. Zamaglila se. Otpio je par gutljaja i osetio svežinu koja ga je krepila. Jedan dubok uzdah sa pogledom u […]

Kroz lišće nedospele trešnje huči vetar. Kao da priziva kišu, čini mi se… Sunce je zašlo za neki breg, tamo desno, ptice su galamile a ja sam ležao i gledao žućkasto-crvenkaste plodove drveta iznad mene. Trava me je golicala, ili su to bile neke bubice, ne znam… Svakako mi je prijalo. Nije mi bilo hladno, […]

Istrošio sam dane. Trošio i trošio, žalio nisam. Trošio i noći, svaku na svoj način skrckao, ćerd’o… Ostale, na čelu, bore kao uspomene. Ispijao sam svakojake čaše, al’ samo se crnog vina napijao. Umeo da zapevam na sav glas, onako,  loše, mada iz duše i od srca… I sve bolne poglede pustio, k’o suze, da […]

Nadam se da spavaš mirno i da sanjaš.Voleo bih da ti snove prospem ovim nebom, kojim moji pogledi lutaju ove noći i da uhvatim barem jedan tvoj osmeh koji je od radosti satkan… I barem jedan pogled sneni da zasija i napuni svetlom sve moje pomisli o tebi… Nadam se da sanjaš snove boje jakog […]

Okom boje modrog neba, onog neba što se vidi pred sumrak posle lepog i sunčanog dana koji sluti na kišu koja nikako da padne i pokvari mladencima prvi izlazak iz crkve kao mužu i ženi, gledao je kroz neku pogodnu rupu na kapiji sklepanoj od netesanih dasaka punih grba, čvorova i iverja, u nju dok […]

Plamenom sagoreću svoje sve!Bojom vatre obojiću snove,ognjenim pogledom sagledaću se…Vrelim žarom oprati,izgoreti,pročistiti…Usne neka su mi žeravice,čistu ljubav da svedoče!Oči nek su sanjalice,belu dušu da uznose…Srce, makar komadano,ma, nek je i razarano,neka voli svom silinom,nek gospodari divljinomšto po meni tihuje,sačekuje,zastajkuje…Vatrom čišćen,k’o zver divalj,za taj pogled…Za taj osmeh…Za to sve,iz vatre,opet,rodiću se!

Naiskap pijem čaše pune vina boje one tamne, teške, stare krvi, krvi koja nosi amanete, prokletstva i blagoslove predaka, one krvi koja se pokolenjima ne bi skidala sa ruku koje se ogrešiše… Pitka i gorka tečnost mi klizi niz ždrelo i pojačava žeđ, pojačava glad i raskiva bukagije što ih nosih na duši od prvog […]

Išao sam…Išao sam ponekad i puzeći, ponekad u krug, nekad i unazad, da podmirim dug… Kad je trebalo ići brže, umeo sam i da stanem.Umeo sam i da letim kad je trebalo odmoriti, a umeo sam i da padnem… Na trenutke sam i sumnjao da li ću stići, i da li ću svaku prepreku preći, […]