Dom

Išao sam…
Išao sam ponekad i puzeći, ponekad u krug, nekad i unazad, da podmirim dug…


Kad je trebalo ići brže, umeo sam i da stanem.
Umeo sam i da letim kad je trebalo odmoriti, a umeo sam i da padnem…


Na trenutke sam i sumnjao da li ću stići, i da li ću svaku prepreku preći, obići…


Nekad sam znao da zaboravim gde sam,
a bilo je dana kad sam se pitao „ko sam“.


I sve sam to umeo dok sam išao, i dok sam stajao, i s’ uma sišao…


Al’ uvek sam znao gde sam krenuo.
I uvek sam znao gde bih svenuo…


Jer…


U naručju tvom
je moj dom…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: